Guilty Conscience
03.02.2007., subota
... samo nestani...
|
Ti, koja mi dolaziš u snove, -nestani! Ti, zbog koje život su more, -nestani! Ti, koja ne znaš koliko boliš, -nestani! Ti, koja pogledom me slomiš, -nestani! Ti, pre nego što oči sklopiš, -nestani! Ti, koja s vetrom me stopiš, -nestani!!! ... nestani u meni... by: Mc_goja |
02.02.2007., petak
GODINU DANA POSLE...
|
... da, godinu dana posle... o čemu govorim? naime lima, iliti g1 i g2 tačnije moja malenkost smo pre tačno godinu dana napravili ovaj bLoG, 01 na 02.02.2006god. pa sam sasvim slučajno naišao na taj podatak dok sam čeprkao po ''statistikama'' pa sam odločio da to i objavim... |
30.01.2007., utorak
alterego mog yuga
|
|
dan...
|
... ma, ništa! dan k'o dan, ja u školi, tipkam po tastaturi i tako... ostalo je još koji dan vojske pa se gotivim... |
16.01.2007., utorak
Bože oprosti...
|
ežoB itsorpo otš toviž mirem minenj amičo, a en mijovt amičer... ežoB itsorpo, ritsap is rabod, 'la ejovt ejngaj es ibug, u utevs azirgu ejovT ejngaj ej oneču ad ibulj! derP mijovT molepsar mičelk i mitširv MILOM ET! - aj onejn emi maravogzi as milov et... itsorpO im milom et... šta uradi ljubav... |
19.12.2006., utorak
... praznici...
|
... eh da, da vam se pohvalim da ovih dana moja ljutnja i bes dosežu granice maximuma... ja sam jedan od ređih kojima ovi predstojeći praznici ne nose mnogo lepih stvari... svi se uzjebu, svi se nešto maltretiraju oko nekih nebitnih sitnica, ili čak VAŽNIH stvari koje su njihovi mali mozgovi učinili da budu važne... ja sam se pre par godina UBIJAO šta ću, kako ću, pripremao sitna iznenađenja za ljude koji su mi bitni. trudio sam se dovesti do savršenstva poklone, iznenađenja i neke, danas nebitne stvari...  ... i ... ... i onda... ... i onda... kao mećava, na moj život spustilo se nevreme, nevreme koje koji nosi deo mene i u nepovrat nestaje, razara mi lice i telo i dušu, dođe, zapale se užarene misli o ljubavi i sreći, pa te baca i kida i nasrćeš na samog sebe... i onda... odjednom... ... i smiri se... o Bože kako tužno... ne, ne, ne opet! dolazi ali čekaj, nešto je drugačije!!! -ovaj put dolazi iznutra, kao da čelične kandže razdiru organe, pucaju sve vene što me spajaju sa srcem... ja ne znam šta želi?! bol je tako jaka, gubim dah, lice dobija neku novu boju i oblik... ovo je KRAJ! ali još je tu i ne pušta tako prokleto i nestvarno... ruši i razvaljuje osećaje, i misli ... a duša traži pukotinu na koži da izađe, ne može i ne želi, jer previše je bola da bi ostala... iz dubine moje nesvesti potežu se potezi koji će sve da promeni... oštrica se poteže, tu kod samoga kraja, osećam kako tkiva razdvaja! srčana lava  koja kola po meni, izlazi van i poprimanov oblik... i napokon, dovoljno je prostora i duša stidljivo izlazi, srušenog na podu me promatra pravi nekoliko okreta iznad mene i u sekundi nestaje u plavoj januarskoj noći... u jednoj noći koja te penje, odvaja te od tla, nekontrolisano te diže, gore, sve više i staje... i svom silinom vraća te ka tlu, spuca te od pod... i ti se budiš sa sasvim novim viđenjem ovog vremena, ovog sveta i naposletku ovih praznika koji lično meni sreću ne donose... i onda shvatiš... da svi pokloni ovog sveta ma koliko oni lepi, veliki, skupi ili smišljeni bili, ni ne vide se od zagrljaja... taj moment kada pokazuješ i dokazuješ svojim telom, mišlju i delom koga uistinu i koliko voliš... tako ne stvarno... čarobno... želim reći: zajebi sve poklone, priđi osobi koju voliš, daj joj do znanja jer trenutci su dragoceni... jako dragoceni... |
18.09.2006., ponedjeljak
|
|
27.05.2006., subota
jedan od MARCHELLOVIH TRIPOVA
|
SNOVIĐENJE mozhdana detonacija, stizhe manifestacija skupljenih frustracija, stvarnost je halucinacija, smishljena zajebancija, mala nocna recitacija, rebus ne da da se reshi, orgulja jezivo svira, bal vampira, hichkok se smeshi znaci besnila, prostorija se stesnila, zivci na ivici, u glavi misao o samoubici na granici, zadnji redovi na zadnjoj stranici u groznici, iz coshkova vremena na ochi javlja se vizija buducnost: paracin-kula, najvisha zgrada grada, gungula je dole, oshtre chula da chuju koja to nula u pola noci sprema se da skochi i okoncha svu parodiju zhivota njima na ochi celi je grad na nogama, sad slazhu prichu o mojim dogmama o tome na kojim sam drogama, bolesna pomama u vama ni grama saosecanja, nishta manja sranja ni ove zadnje noci, sklapam ochi, josh korak i kraj a ti svetu i dalje laj o tome ko sam i kakva sam nakaza dechja igra papira i makaza, sechesh ili budesh posechen teshkim rechima opechen, iako mi je zadnja vecher ostacu nedorechen a nije ni vazhno, sve shto sam do sada pocheo bile su ionako kuchine i trice, neveshte skice gledam dole u masu i vidim kevino lice o, majko, molim te, oprosti vec dugo hodam po trnju nogama bosim ne umem da se nosim s ljudima loshim da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve da sanjam tudje bolesne sne jer krvarim iz rane uzhasne jer sipaju mi soli otrovne te rechi proklete sad nije bitno, kasno je, na kraju, secam se, nikad ti nisam rekao 'volim te' da znash da volim te, moja kraljice majko, oprosti, ljudske pakosti vishe ne umem da premostim a leshinari zhele kosti, sad su gosti za stolom spucan i sjeban alkoholom, oproshtajno pismo potpisano bolom nisam bio srecan svojom rolom, istinom golom i prichom shto odavno moja nije muchim se kao prebijen, a krijem pijem, bijem se s uspomenama na chijem jastuku je sad ona pitam se dok na crkvi zvone ponocna zvona reci shta ti znachi razum u tachki gde ljubav prestaje zovesh slike nazad, al' secanje bezhi, nestaje a noc gluva za jecaje, u ogledalu krivi odrazi sve moje male ljubavi bile su veliki porazi odlazim i svu tugu sa sobom odnosim neka svet bude srecan, neka bol ne bude vechan i ne znam shta je s druge strane, ali mogu da obecam da ako tamo necheg ima, ovog sveta necu da se secam o, svete, molim te, oprosti vec dugo hodam po trnju nogama bosim ne umem da se nosim s ljudima loshim da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve da sanjam tudje bolesne sne da krvarim iz rane uzhasne jer sipaju mi soli otrovne te rechi proklete sad nije bitno, kasno je na kraju jasno je ne gledaj me, ne trpim poglede pusti me, boli me, odavno hladno je oprosti, vec dugo hodam po trnju nogama bosim ne umem da se nosim s ljudima loshim da kosim sebe, da prosim za ljubav za sve da sanjam tudje bolesne sne da krvarim iz rane uzhasne jer sipaju mi soli otrovne te rechi proklete sad nije bitno, kasno je na kraju jedno je - pa chemu sada plakanje suze il' dve i proshlo je, zauvek proshlo je .. jutarnje svetlo stidljivo proviruje kroz roletne i sve misli setne tope se, sunce na presto pope se i sve je opet u redu, zrak rasteruje mrak dashak lak miluje lice, i ni traga ruzhnom snu nema samoubice, cvrkut ptice, netremice zurim kao da sve ipak ima smisao par pravih prijatelja, mnogo zhelja, poneka sitna veselja buducnost makar malo belja nego shto je bila juche svojim snovima uchen danas necu biti utuchen i ne znam otkud mi snage, al' imam snage da sve rekorde potuchem i imam volje za bolje.. i bice bolje.. mora da bude bolje TREĆA Gubim se, posrcem, padam -izneveren, trovan i trosen, mucen i skucen, talasima nosen, kocen i kosen, usporavan i osporavan, ponekad zbunjen, cesto varan stvaran da bih bio stvaran -tek sada kontam svoju knjigu: stranice i strane... Pusimo dane. Dane i dane, i kad svane, kad iluzija stane, gledam svoj zivot sa strane i mane -suvise moje da bih im se sad odjednom cudio... Poricem sve! Previse sam se trudio da bih se sad probudio! A, ipak... sreca se ne juri, sreca se srece. Jos vece umece da se ne skrece sa puta, cak i da ne znas novo vreme i novo stolece... Mozda obolece? Mozda odolece? Mozda se iskra iskrade danas a mozda i nikada nece. Ko ume da volil srecan je kao Hesse kad se zanese, ali finese zivota te vrate - filozofija se prosto strese s ramena... I kao zamena - srce od kamena, bez plamena -nije ni vredno pomena, i stalno se pitam: koja je namena? Igram se staklenim perlama, izlizanim pertlama izlizane obuce, pamtim ulice, poneko lice lutajuce, u bunilu... Kroz kaput siba zima, a vec sutra nasli bi nekog novog Marcela... i novog X3Ma... (sta?) Refren (Marcelo): ...i opet ostaje jedino lutanje... ...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! ...i opet ostaje jedino mastanje... ...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?) ...i opet ostaje jedino sanjanje... ...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?) ...ostaje lutanje, mastanje, sanjanje... ...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se, svetla bojim se! ...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se, svetla bojim se... i celi zivot je samo lutanje. (sta? sta? sta?) 2. strofa (X3M) Pobedi svoje strahove kroz vekove - um se muci. Odluci. Manje se kurci. Nauci. Sam si u tuci. Lose zvuci, da ti se smuci - iluzije su stale, negde tamo ostale, zaostale, prah postale i sada fale zvuci ilegale sa Bagdale! Reci za anale. Zivot pise romane, drame, daleko od galame, panorame iste igre svetla i tame... Svaki dan nosi novi san - nova epska avantura: zivot posta karikatura: sund - kultura - cenzura, dosadna kao kic. Matura: otvori oci! ZASHTO SVI ZMURE? Strah rulje: park iz doba jure i tropske temperature... O mocni Eskalibure, necu da idem u viteze, jer su danadnje princeze bez veze - samo se na kes keze! A lovac opet vuce poteze - zato svoj trag krijem, zaveru kujem, ne preterujem, dok delujem druge trujem hiphopom! Prave postujem. Psujem ulice sto znaju me, sto stalno varaju me, retko daruju me, zamaraju me gledaju me kroz djonove, prazne dzepove. Za nocne letove iluzije jos nisu gotove, doci ce nove. Za lopove uvek bice love. Za crne tonove u glavi: treba biti pravi - u stvari, ne odaj se slavi, napravi od zivota nesto ili batali - u univerzumu, mi smo mali. Iskustvo stihove kali - da bi veci postali, opstali. Da li smo dovoljno dali ljubavi, mudrosti, ludosti sa bi ovo postao put vecnosti, prvi korak ka buducnosti??? |
21.05.2006., nedjelja
Puzle SHOCK-novi Marchelov All boom...
|
Genijalno, ljudi moji genijalno!!! Marchello je izdao novi album i ... BEZ REČI SAM!!! ovo je text 13 pesme sa njegovog PUZLE SHOCK-a o kakvoj se pesmi, albumu i kakvom se Rapperu radi prosudite sami... Njen duh je slobodan. Sa drugom decom, rucicama od blata, zeli da dohvati Sunce, i zagrli, k`o brata. Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala... "Ako u bajku verujes, nije se uzalud ispredela! Duga je tvoja pruga! S druge strane ceka vise od cupa! Tvoje oci su krila. Vode te svuda! Dodirni dlanom grudi. Nije to srce sto kuca, ne ne... To snovi stidljivo kuckaju spolja, da ih pustis unutra! Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude sto se boje da kroz temperament od crne tempere uzdahnu polen i ponovo se rode -tad ce imati pogled voden...oprosti mi. Nacrtat ces sebi osmeh opet. Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri! Tako je lako leteti kad dete si! Nek lebde sni, preko zaspalih ulica! Kisna muzika nocas bira da budes ta sa notama rosnim u kosi...navuci kostim od tila, i vec si plava vila. Pogledom ozivljavas lutka, sledeceg sekunda tvoj Meda ti kaze "Cekao sam te!Vodim te gde neznaju jecaje!" Skok visoko iznad krova - eto vas na repu zvezde, on sapicom cepa nebo..."Kuda me vodis, Medo? ne vidim te, ludice...oblaka pune trepavice... Stani! Vidim zeravice...il` to ljudima svetli lice? Stotine, stotine ljudi... lete ka nama... na celu povarke - ono su tata i mama!" ...poput vetra laka, koktel smeha i placa, koraca ka njima, blistavo kakva nikad nije bila, i sad im prosta sto su otisli... ovde je toliko lepse! Sve je od srca i pesme! Al` odjednom, sve se trese...! Iza planina, pomalja se ruzna glava Dzina... Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju! Ostaju sama ...i tad u ulicu zlog Dzina prepoznaju lice svog strica... i na komade puca slika...! 1.strofa: Staklici razbijene maste zarivaju joj se u oci, peku je, i najzad vidi isto sto i svake noci: ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije, hrapavi jezik od kojeg se jezi i svuda je! Lepljivi znoj... i bol... i ta stvar! Mac sto sjece sve cedno u njoj! ... prljavi prsti u njenim ustima... ...drhtaj u butinama... Ona vristi u sebi, rucicu pruza ka Medi, al` hoce li je cuti sada? Od suza ga nevidi jasno, a tako strasno boli je! "Uzmi me, Medo, Medice moj, vodi me, molim te...!" Al` nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima... Srce se izgubilo ispod plisa, utonulo u nista! O zidovi dobuju samo stricevi uzdasi i kisa... I noc je gluva... i sve od spolja guta tisina... Refren: Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet. Sveti bes... i sta je greh? Posle il` pre, po svoje vraca se. 2.strofa: Pedeset mu je godina. Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji, lista knjigu, sad je na pesmi - "Gavran". u pesmi pominje se samac, zamah krila i noc. Zloslutna ptica sto je samcu jedini gost. Noc kao ova. Samac kao on. Ali, gavran...gavran samo je u pesmi toj, samo ludost, to stvarno ne moze biti... ma, ne... Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti. U taj cas, zakuca neko. Covek se strese. Magla mu je nekog dovela, k`o gavrana iz pesme. Premda za drustvom ne cezne, ipak otvara vrata i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka, Crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes, te oci koje mu se zabadaju ravno u svest... On htede nesto da kaze, al` mu zafalise reci tad. ...sevnu munja, kad i mladiceva pesnica. Jos jedna. Pa jos jedna. Covek se nadje na podu. Dok skupa sa mladicem jeza i tama usetase u sobu. Covek na sebi oseti nogu i pogled s visine, i tada bespomocno kriknu... Ti, prokleti kurvin sine...!" Ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne! ...covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme... Onog trena kada mu nasloni pistolj na slepocnicu, covek shvati da mladic nema kocnicu... i da je kraj... Dok kaslje sopstvene zube, pokusava da pita "zasto?"... ...al` mladic sam progovori, i bese jasno... Kako ti se svidja da budes s ove strane straha? Tebi, koji si sejao strag? Kako ti je sada? Da li ti se vrti film? Sve sekvence kad je mucis, i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci? Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo? Ti... ti, bednice... ne znas sta je posle bilo! Nisam ja kurvin sin! Ja sam sin stotine bednika, takvih poput tebe, sto su joj bili nada jedina da nekako izdrzava sebe, a potom i sina... Za sitan novac - zenska toplina uz casu jeftinog vina... Na kraju je dokusurila sida. Al` ima i veci bol: da se rodis sa sidom! Ajde zamisli to! Rodio sam se sa hiv-om, al` cu umreti s osmehom. Ovo je tvoj kraj. Ti zavrsavas mojom osvetom. Tupo "klik", tajac, pa jedan urlik u prazno . kao sto je i pistolj bio prazan, smesi se mladic u tamnom. "Sad si samo senka, jadnice. Nisavan pred strahom. Dzelat tebi necu biti ja - vec zivot. Zvaces ga kaznom." ... i tad na svetlu blesnu igla sa sprica, sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica, zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje, kapi svetog besa sto njime oduvek struje, sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi spric u vrat, ubrizga svoju krv. I to bese sah-mat. Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica. ...al` noc je gluva. I sve od spolja guta tisina. -eto... mislim, svaka čast! nabavite album i poslušajte, samo to vam mogu reći... a oni kojima se ova stvar sviđa, jedna dobra vest, biće toga još na ovom blogu... R.I.P my people... |
14.04.2006., petak
happy
|
bez ikakvog posebnog razloga preterano sam srećan u zadnje vreme, možda proleće ima veze s tim... uživam u suncu i zelenilu, al malo mi je to pretiho... ja sam jedan od ređih koji vole nevreme!!! Volim kad priroda divlja i dokazuje se, a najbolje je letnje nevreme. npr. kad vetar piri i luduje po selu, onako naoblaka u po bela dana- GENIJALNO! I došao sam ja na svoje kad je led padao neki dan, da se naježiš od zadovoljestva :) no dobro... Neznam za vas, al nije li malo glupo postavljati pitanje na koje znaš odgovor? Napokon je došlo proleće i veseliji sam kad ugledam sunce. Tako pozitivno utiče na mene i ceo svet (bar mislim) i ja sam se posvetio kućnom okolišu i onom dobrom košenju trave... kad izađe jedna baba... ćao Gogo, jel kosiš? - kosim... Kakvo pitanje????Pa zar nije logično kad vidiš da kosim ne treba me pitati dal kosim! Al kontam babe su babe, kad prolazi komšija, mlađi dečko (al ne i pametniji): "ej, komšo kosiš, ha?" Pa mislim stvarno što je dosta dosta je... Sledeći put ću reći da obrezujem drvo... Eto... e da, umalo da zaboravim, hvala svima koji su ostavili komentar kakav god on bio, bitno da je iskren i od srca ili dva pedlja niže... p.s. čuvajte se |
11.04.2006., utorak
|
I ta prva velika ljubav, ne očekivana sila kao na platnu filma idila što daje snagu krila. po prvi put voleo, držao oblake u rukama čekao da je ponovo sretnem deset meseci na slatkim mukama. do časa kada će usne da se ponovo spoje kad više ne postoji dvoje jer smo jedno. cela večnost i svaki moj san stali su taj jedan jebeni dan od mašte tkan više nego od jave, možda je bilo prerano da se jave ljubavi prave ni danas ne znam, al od tog dana rađe sam trezan... moje ćutanje i njen osmeh i ispod tog magičnog smeška skrila se nova priča, sada ima novog dečka. samo je svratila da mi to kaže sad mora da žuri kaže želi mi svu sreću i dalje svoje snove da jurim... |
09.04.2006., nedjelja
...
|
... i svaki novi dan jedan novi ožiljak tako duboko urezan u duši i bodrim sebe, ma biću jak ali prvi udar povetarca me ruši... skupljenih nogu sedim na podu glavom naslonjen na hladan zid, brodolom je na mom brodu, tonem duboko, a znam da nisam kriv... ...i to uvek počinje kad padne noć, tada se zatvaram u svoju sobu i tako mi je lepo kao u grobu... jer ne mogu sa sebe da pokidam taj lanac, ovde celog života biću samo stranac, neznanac koji gleda cigaretu koja gori, jedna misao se s drugom bori, podižem pogled vidim vrata ulaz od pakla, u mraku se cakle oči od stakla, neki stari rituali opet nadu nisu dali, al svaka molitva mrak seče kao britva, al znam da će to celog života da me prati, poneko sećanje na suze na stare dane nemože da vrati. Ovaj život je kurva, ovaj svet nije moj i kao talac čekam moj brojda izvuku iz nečijih rukuda dobijem mat i da izgubim ovaj jebeni rat kad stigne me kazna, čaša ostaje prazna, ni kap života nije ostala u njoj, u nevidljivom redu stojim kao već prežaljeni vojnik koji na silu gurnut je u stroj, koji se bori sam protiv celog sveta, čija je meta za ostale velika i sveta i celo vreme glavu ne vadim iz torbe, gubim bitku za bitkom skoro bez borbe jer taj bol đavoliki prosto me melje, daje mi neprijatelje za prijatelje, svakog dana sve je teže i teže jer ta omča oko vrata sve jače me steže, ha predugo sam otrove pio kao lek, sa 21-nom sam potrošio vek i prosto me je pojela za životom glad, spreman sam za let koji se zove PAD... .....Dosta mi je svega, ovo nije moj život zato bežim od njega... |
02.02.2006., četvrtak
OBELYX
 OVO JE ONAJ MALIŠAN.... |
About me...
|
ovaj blog sam mali JA... Vikend je pred nama, a ja bi ga naj radije prespavao... što zbog posla, što zbog monotonije koja opsjeda selo... ja sam konobar po struci i zanimanju, pa ću vikend provesti radno... za šankom... gledati i posluživati sve te mile i premile ljude... već 3 godine radim u SJENI i ništa se ne menja, sem vremena tj. vremenskih prilika kojima sam oduševljen jučer i danas... ovako vreme prati moje slobodne dane... dakle kad je lepo vreme i pitate se kad će se sjebati samo trebate pitati kad sam slobodan te nedelje... ovo malo i čupavo na slici je moj posve opasni četveronožni prijatelj i jedan od rijetkih u Tenji koji ne prigovara... TENJA... Tenja je mjesto u kojem živim i radim... no, to bi bilo to... u ostalom... |
javljanje drugo...
|
eto... uz veliku pomoć G1, i moja malenkost g2 ima svoj blog... i ne samo to, imam i e-mail... golem napredak za samo 24h!!! čak i na tastaturi napredujem... sve ovo sam napisao iz samo drugog puta!!! |
POZDRAV
|
ZDRAVOOOOO..... |
